U današnje vreme, kada deca sve više vremena provode sedeći za kompjuterom u nepravilnom položaju tela, nepravilno se hrane i često su nedovoljno fizički aktivna, stečeni deformiteti su, na žalost, postali uobičajeni, naročito kod dece školskog uzrasta. Sve je veći broj dece sa deformitetima stopala, kičme ili grudnog koša koji mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme.

Postoje dve osnovne grupe deformiteta – urođeni i stečeni. Urođeni deformiteti nastaju usled poremećenog, nepravilnog razvoja deteta u maminom stomaku, do koga dolazi zbog nekih oboljenja majke. Na sreću, oni su veoma retki.

Sa druge strane, stečeni deformiteti u toku rasta i razvoja dečijeg organizma su, slobono se može reći, u pravoj ekspanziji. Oni mogu nastati kao posledica nekog oboljenja kostiju, mišića ili nerava, zbog nezgodnih povreda, ali vrlo često su njihov glavni uzrok loše navike deteta.

Zato roditelji moraju da budu svesni značaja koji prevencija stečenih deformiteta ima za celokupno zdravlje deteta, i da na vreme preduzmu određene korake kako bi sprečili nastanak deformiteta. Ukoliko pak primetitie da su neke promene već nastale, obratite se za pomoć dečijem fizijatru. Svaki deformitet u ranom stadijumu lako se leči i koriguje.

Ravna stopala kod dece

Deformitet koji se u dečijem uzrastu najranije javlja jesu ravna stopala (dustaban). Mnoge neiskusne majke često su uplašene zbog pufnastog izgleda bebinih stopala, jer misle da je reč o ravnim tabanima. Ovaj deformitet može da bude urođen, ali je to izuzetno redak slučaj i tada je uvek reč o ozbiljnom deformitetu koji je primetan još na rođenju. Mnogo češće, možemo govoriti o ravnim stopalima kao stečenom deformitetu, koji se ne razvija kod beba, već nastaje kasnije, obično između trećeg i četvrtog rođendana deteta.

Zaobljen izgled tabana je normalan kod svake bebe, a on se menja nakon što dete počne da se oslanja na svoja stopala, odnosno nakon što prohoda. Dizanjem u uspravni položaj kod deteta počije snažniji i brži razvoj mišića. Kada je dete u uspravnom položaju razvijaju se mišići nogu, karlice, leđa i stomaka, koji postaju sve čvršći i jači, omogućavajući detetu uspravan, samostalan hod.

Ove promene se dešavaju i na mišićima svoda stopala. Mišići jačaju i zatežu se, usled čega tabani gube svoj loptasti oblik. Razvoj ovih mišića je najintenzivniji do kraja detetove četvrte godine, kada svod stopala dobija svoj konačni oblik.

Kako sprečiti i lečiti ravna stopala?

Ne postoje dva ista dečija organizma. Proces razvoja stopala nije isti kod svakog deteta i kada prohoda, detetu će biti potrebna vaša podrška. Da bi se stopala deteta razvijala na pravi način, najbolje je da dete što više hoda bosonogo, kad god su uslovi za to odgovarajući. Neka hoda boso po zemlji, po travi, pesku, ali i po kućnom tepihu i parketu. Ako ste negde na kupanju, u plićak neka ulazi boso.

Kad god mislite da je to bezbedno za dete, ne obuvajte mu papuče ili plastične sandale, a naročito klompe. Ove vrste obuće ne doprinose razvoju stopala i čak dete u njima može povrediti skočni zglob. Koristite svaku priliku tokom leta da pusitite vašeg mališana da hoda bosonog. I tokom hladnijih meseci neka dete dok je u kući bude u čarapicama, a ako je dovoljno toplo, izbegavajte kućne papuče ili patofne.

Kakve cipele za malo dete kupiti?

Detetu kupujte obuću koja je duboka, jer duboke cipele čvrsto drže skočni zglob. Cipele za decu imaju uložak koji će pomoći u pravilnom formiranju svoda tabana. Za leto, postoje i verzije ovakve dečije obuće sa otvorenim prstima.

Korekcija ravnih stopala

Ravna stopala mogu da budu uzročnik čitavog niza komplikacija u razvoju, a najozbiljnija posledica je krivljenje kičmenog stuba. Nakon četvrte godine, ukoliko imate bilo kakvih nedoumica, najbolje je da dete odvedete kod pedijatra da pregleda tabane, a lekar će za svaki sumnjiv slučaj uputitit dete na pregled kod fizijatra koji određuje dalje korake.

Korekcija ravnih stopala kod dece je moguća uz pomoć posebnih vežbi, jednostavnih i prilagođenih uzrastu deteta. Dete treba da vežba svakodnevno, a roditelji takođe treba da se upoznaju sa načinom na koji se ove vežbe izvode, kako bi dete moglo da ih radi kod kuće.

Vežbe za ravna stopala

Vežbe koje se preporučuju detetu sa ravnim stopalima obavljaju se u hodu ili u ležećem položaju. Dete treba da hoda na prstima, petama i na spoljašnjoj strani stopala. Vežbe se rade i ležeći. Mališan leži na leđima, zategnutih kolena i pravi kružne pokrete stopalima u levu i desnu stranu, naizmenično.

Ove vežbe imaju višestruku korist za dete. Njima se jačaju mišići stopala, ali i Ahilova tetiva i skočni zglob, a kod deteta se istovremeno razvija osećaj za ravnotežu.

Roditeljima bi valjalo da nauče dete da ove korektivne vežbe shvata ne kao obavezu, već kao igru. Zato od samog početka moraju da zauzmu takav stav i da duboko budu upućeni u proces korekcije stopala njihovog deteta, da mu budu najveća podrška. Postupak lečenja ravnih stopala je dugotrajan i ponekad iscrpljujući i za dete i za roditelje, ali ako budete odlučni i istrajni, uspećete da rešite ozbiljan zdravstveni problem vašeg deteta.

Loše držanje tela kod dece

Što se lošeg držanja tela kod dece školskog uzrasta tiče, statistika je frapantna. Iako oboljenja kostiju ili mišića mogu da budu razlog lošem držanju tela, mnogo češće uzročnike treba tražiti u slabim mišićima, nepravilnoj ishrani deteta i lošim navikama.

Roditelji lako mogu prepoznati nepravilno držanje tela kod deteta. Glava je nagnuta unapred, grudni koš uvučen, trbuh isturen, a slabinski deo kičmenog stuba udubljen.

Kada đaci prvaci krenu u školu, tamo će ih sačekati puno novih obaveza, između ostalog, 45 minuta neprekidnog sedenja u klupi i nošenje teškog ranca ili školske torbe. Dete starosti 7 godina još uvek nema dovoljno razvijenu sposobnost koncentracije, pa mu bilo koja aktivnost duža od 20 minuta teško može držati pažnju.

Deca stara 7 godina još uvek žude za kretnjom i za igrom. Kako čas odmiče, većina prvaka počinje da oseća umor i da gubi strpljenje, pa sedeći u klupi počinje da zauzima razne nepravilne položaje tela dok čeka da prođe čas. Slično je i kada dete provodi puno vremena za kompjuterskim stolom igrajući igrice. Ovakva situacija se svakodnevno ponavlja, pa upravo neudobno i nepravilno sedenje postaje jedan od glavnih uzroka stečenih deformiteta kod dece koja već imaju nepravilno držanje tela. Dakle, u pitanju je jedan začarani krug.

Još jedan faktor nastajanja deformiteta može da bude nepravilno nošenje ranca, odnosno torbe. Dete treba da nosi torbu ili ranac na leđima, sa kaiševima na oba ramena, kako bi teret bio pravilno raspoređen na kičmu i leđa. Nošenje teške torbe u ruci, ili na jednom ramenu, može da za posledicu ima krivljenje kičme u jednu stranu.

Dakle, kod lošeg držanja nije reč o deformitetu, ali pod određenim nepovoljnim faktorima iz spoljne sredine, ono može da preraste u deformitet. Zato se i insistira na korigovanju lošeg držanja, jer bez korekcije posle izvesnog vremena mogu nastati lakši ili teži oblici deformiteta na kičmenom stubu, grudnom košu ili karlici.

Fizičkim aktivnostima i vežbanjem protiv lošeg držanja tela

Kod lošeg držanja dete ne oseća nikakve simptome, niti bol, pa ga često deca i mladi ne uzimaju za ozbiljno. Na žalost, često mu ni roditelji ne pridaju veliki značaj, i osim povremenih opomena detetu da se ispravi, ne preduzimaju ništa konkretnije. I to je ogromna greška!

Korigovanje lošeg držanja tela koje je u početnoj fazi odvija se bez teškoća, primenom najjednostavnije terapije – a to je planirana i pojačana fizička aktivnost deteta. Izbor aktivnosti je širok, od raznih dečijih igara i aktivnosti na otvorenom, preko treniranja određenog sporta, pa do korektivne gimnastike. Kojom će se aktivnošću dete baviti, određuje fizijatar, na osnovu analize detetovog stanja.

Da bi se postigli određeni rezultati, potrebno je da dete shvati značaj korektivnih vežbi i da ih radi pravilno i svakodnevno. Lekari najčešće preporučuju plivanje kao idealan sport za korekciju lošeg držanja. Plivanjem se aktiviraju svi telesni mišići, i tako postaju jači i elastičniji, a istovremeno čitavo telo ima blagu masažu vodom.

Deca sa lošim držanjem tela izgledaju, nevoljno, mlitavo, bez energije. Na roditeljima je da pronađu najbolji način da privole dete da bude fizički aktivno. Fizičkim aktivnostima i vežbanjem ne samo da se jača muskulatura, već se poboljšavaju sve funkcije organizma, a dete ima lepo držanje, spretno je i sigurno u sebe.