Poslednjih godina možemo čitati o problemu hiperaktivnosti kod dece i očaju roditelja koji ne umeju da se uhvate u koštac. Kako je došlo do toga da živahnost i aktivnost prerastu u nešto za šta je potrebno angažovati stručnjaka?

Dok čitamo savete kako „smiriti“ dete i usmeriti ga na neku aktivnost, treba da se zapitamo: da li lečimo posledicu, a ne uzrok?

• Odgovorno tvrdim da ne postoje hiperaktivna deca, već deca kojoj nije pružena sloboda i prostor da se istrče, nadišu svežeg vazduha, socijalizuju s decom van svog okruženja – kaže Mirjana Ljumović Trejgut, profesor fizičke kulture.

Prema njenom mišljenju, za pravilan razvoj deteta od krucijalne je važnosti da provodi vreme na svežem vazduhu kroz igranje, trčanje, istraživanje, a ne kao privezak majci dok sedi u kafiću ili obilazi tržne centre.

Sa njenim stavom se slaže Ana Babić, majka dve devojčice.

• Deca se danas vrlo malo igraju napolju, više nema „bezbednih površina“. U naše vreme smo mogli da izađemo napolje da se igramo, roditelji nisu ni znali gde smo, niti su brinuli. Danas, u  ulici gde živim, predškolska deca se igraju na ulici isključivo kad su majke s njima. Kad malo porastu i krenu u školu, današnja deca ne idu napolje jer nemaju gde, roditelji ne smeju da ih puste. Sede i stondirano „bulje“ u uređaje ili imamo takozvani problem hiperaktivnosti, za koji se slažem da nije psihički problem.

Uzevši u obzir činjenicu da roditelji zbog tempa obaveza nemaju vremena da s decom idu na izlete, organizovane aktivnosti su logično rešenje. Naši sagovornici se jednoglasno slažu da treba poštovati afinitete dece, a ne sopstvene.

• Za decu uzrasta do 5, 6 godina najbolje je da idu u neku sportsku školicu. Tamo su usmereni na različite sportove i aktivnosti, a potom treba sagledati njihove afinitete i upisati ih na sport kom streme – kaže profesorka Trejgut Ljumović.

Ona još savetuje, da ako je dete aktivnije od ostalih, roditelji treba da razmisle o nekom od borilačkih sportova, jer je to sjajan način za postizanje koncetracije, usmeravanje snage i energije.

Direktor modne agencije Select, Nebojša Grnčarski, u radu sa malim manekenima i modelima već dve decenije potencira koliko je važna fizička aktivnost.

• Jako je važan sport, jer je mogeling takođe jedna vrsta kolektivne aktivnosti. Ima svoje zakonitosti, recimo ko izlazi prvi a ko posle njega, ko se prvi vraća, kad izlazimo zajedno… Modeling, dakle, poznaje postulate discipline Dalje, sport je važan zbog pravilnog razvoja. Potenciram da su dobri bazični sportovi u početku, kao što su atletika, gimnastika, plivanje, a posle nešto od kolektivnih sportova, na primer odbojka, koja je najkompletnija što se tiče mišićnog tonusa.

Brojni načini za kanalisanje energije

Pored sporta, odnosno fizičke aktivnosti kao preduslova pravilnog razvoja, preporuka su aktivnosti koje pomažu deci da se izraze i savladaju discipline koje su im bliske.

To na primer, mogu biti: gluma, učenje jezika, školice crtanja i slikanja, muzika i ples. Naša sagovornica Ana Babić ima ubedljive argumente zašto su njena deca „angažovana“.

• Zbog ritma zaposlenih roditelja, deca su prinuđena da provode vreme sama, zatvorena u kući. Dobijaju višak energije koji nema gde da se izbaci. Moja deca imaju dosta vanškolskih aktivnosti: svaka je odabrala sebi jedan sport, engleski i glumu. To je dobar način za socijalizaciju i trošenje energije, da nauče kako da organizuju svoj dan i dobaveze. Jedna od najbitnijih veština koje će im trebati u životu je umeće organizovanja manjka vremena. Naglašavam da nisam od onih majki koje forsiraju rezultate, briga me za to, dokle vole svoje aktivnosti, ja ih podržavam, ali bitno je da se deca „umore“.

Grnčarski smatra da modeling može sjajno da usmeri decu, najpre jer kanališe energiju uz vesele scenske pokrete.

• Danas deca izbegavaju aktivnosti koje su fizički zahtevne, koreografski kanonizovane i podrazumevaju jaku disciplinu. U modelingu se ide na optimističku i kanalisanu kretnju na samoj pisti, u veseloj atmosferi. Izlasku na pistu prethode dve probe, generalna i koreografska, gde uživaju u pokretima i trude se da ih izvedu što lepše. Deca oponašaju naše top modele koji ih obučavaju, a izuzetno se trudimo da sa njima rade samo oni koji imaju iskustvo i strpljenje s decom, ili su sami roditelji. Inače, mi u Selectu radije sarađujemo s, kako kažete hiperaktivnom decom, nego s usporenom ili bezvoljnom. Lakše je kanalisati energiju, nego je inicirati tamo gde je uopšte nema – poručuje Nebojša Grnčarski.

Ne može se izvesti definitivan zaključak na ovu temu, jer je svako dete različito, a roditelj treba da osluškuje njegove potrebe. Naši sagovornici se jednoglasno slažu da dete nipošto ne treba da bude zatvoreno. Takođe ga naročito ne treba forsirati na aktivnosti koje mu ne „leže“.

Ako imate savet na ovu temu, javite nam u komentarima ili pišite na adresu redakcije. Rado ćemo objaviti svaki konstruktivan predlog.