Deca još od predškolskog uzrasta kreću da koriste računar, a ta tradicija se nastavlja kroz celo školovanje. Osim za korišćenje u edukativne svrhe, deca i mladi koriste računare zbog video-igrica, surfovanja internetom i zbog komunikacije putem društvenih mreža. Međutim, stručnjaci upozoravaju da dugo sedenje ostavlja velike posledice na psihički i fizički razvoj dece.
Nažalost, kompjuterske igre su danas deci osnovni vid dečjih igara. Izvor frustracije već u najranijem uzrastu može biti uslovljen predugim sednjem za računarom jer deca prestaju da komuniciraju sa članovima porodice i ostalim vršnjacima koji neretko imaju isti problem. Lekari upozoravaju da ovakav način ponašanja vodi u probleme sa gojaznošću, visokim pritiskom, srcem, umorom i stresom.
Problemi usled dugog sedenja za računarom
Poslednjih godina je drastično povećan broj dece kojoj je neophodna dioptrija, a čemu je uzrok genetika, zatvoreni prostor, nedostatak vitamina, ali na prvom mestu – sedenje za računarom. Naime, prilikom gledanja u monitor dolazi do sušenja očiju što smanjuje ishranu prednjeg segmenta oka, pa mališani nemaju dovoljno suza. Očne jabučice se zbog istog, prinudnog položaja izdužuju zbog čega nastaje astigmatizam, poremećaj koncentracije i umor.
Osim toga, deca koja razvijaju određeni vid zavisnosti od kompjutera imaju lošiju koncentraciju, pa čak i pate od nesanice. Lekari tvrde da je sebičnost i agresija takođe posledica predugog sedenja. Osim toga, deca često zamenjuju zdrave obroke užinama punim šećera što uzrokuje gojaznost i probleme sa krvnim pritiskom.
Uticaj predugog sedenja na kičmu
Broj dece sa deformitetom kičmenog stuba je poslednjih godina skočio za 7 odsto, upozoravaju lekari. Čak četvrtina pregledanih osnovaca i srednjoškolaca ima neki vid poremećaja kičme od kojih su najčešći skolioza, lumbalna lordoza ili naglašena kifoza (grba na leđima). Većina dece ima istu građu koja je uslovljena smanjenom fizičkom aktivnošću i korišćenjem kompjutera, a fizički problem se ogleda u uskim ramenima, oslabljenim leđnim mišićima i tankim vratom povijenim unapred.
Koliko vremena za računarom je prihvatljivo?
Prema poslednjim statistikama deca između osam i osamnaest godina provode u proseku sedam sati dnevno ispred nekih od digitalnih uređaja. Kako roditeljima može predstavljati pravi izazov da redukuju vreme koje deca provode ispred kompjutera, stručnjaci su pokušali da daju nekoliko saveta. Oni smatraju da treba otvoreno razgovati sa decom i objasniti im posledice koje to može da ostavi na njihovo zdravlje.
Drugi savet uključuje usmeravanje na neke druge aktivnosti koje u saznanju sa dečjim sklonostima možete iskoristiti da im skrenete misli. Preporuka je da postepeno dođete do 2 sata korišćenja digitalnih aparata.
Kako ublažiti posledice predugog sednja za računarom
Prema rečima lekara, postoje neki načini kako da ublažite posledice sednja za računarom. Preporuka je da deca drže noge ravno na podu i sede uspravno koristeći stolice za kompjuter na odgovarajućoj visini. Time će se izbeći bol u kičmi, vratu i ramenima.
Ruke bi bilo poželjno da se naslanjaju na sto tek onoliko koliko je neophodno (samo šaka). Gornja ivica računara bi trebalo da bude postavljena u visini očiju, a monitor bi trebalo da bude udaljen pola metra. Osim toga, neophodno je detetu prirodno graditi imunitet kako bi moglo da se nosi lakše sa svim potencijalnim poteškoćama.
Dete napravi više od 4 000 pokreta očima tokom samo jednog sata igranja video-igrica. Sedenje šteti i nervnim ćelijama koje se još uvek razvijaju,a naginjanje ka kompjuteru povlači promenu položaja mišića što vodi u krivljenje kičme.
Kako je već navedeno, sedenje može ostaviti krupne zdravstvene posledice i iz tog razloga je poželjno ispoštovati ove savete kako bi se one svele na minimum. Kako je ovo teška bitka za roditelje, savetuje se da budete strpljivi i obazrivi, ali i da ne odustajete jer znate da to radite za njihovu dobrobit.
