Naš narod kaže: ” Nema mirnog deteta, ni lepe babe.” Pokret Ili fizička aktivnost urođeni su potencijal ljudske vrste, mi smo bića koja hodaju na dve noge I imaju slobodne ruke za druga posla.

Svetska zdravstvena organizacija ne postavlja starosne granice za bavljenje fizičkim aktivnostima, već ih preporučuje svima, u svako doba, a ograničenja mogu uzrokovati samo zdravstveno stanje I krakteristike osobe. Deca ih stalno upražnjavaju kroz igru, a sve češće I namenski ili vođeno, naročito u predškolskim ustanovama u Beogradu I drugim gradovima, jer  tu smo izgleda uspeli da “smirimo” decu I “ulepšamo” babe.

DEČJE FIZIČKE AKTIVNOSTI U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA

Sve predškolske ustanove u Srbiji u svom  program imaju razvoj fine i krupne motorike i usavršavanje koordinacije pokreta, što zapravo podrazumeva bavljenje dece fizičkim aktivnostima. Neke ustanove kao što je predškolska ustanova Magnolija Beogradu dodatno organizuju program vezan za ples  I program „Školica sporta“ koji sprovode u saradnji sa stručnjakom za fizičko vaspitanje. Postoje privatna obdaništa koja su isključivo sportski usmerena, jer zbog načina života, posebno u gradovima, postoji potreba za uključivanjem dece u organizovano fizičke aktivnosti od najranijeg uzrasta. Kao što vam pedijatar pokaže vežbe za bebe koje posle radite kod kuće, tako se i u vrtiću deca bave različitim fizičkim aktivnostima koje su primerene njihovom uzrastu. To su umerene vežbe brzine, spretnosti I izdržljivosti.

 

AKO REŠITE SVE PROBLEME SVOJE DECE, ONA NEĆE IMATI DRUGIH PROBLEMA SEM VAS  Duško Radović

Značaj pokreta I vežbanja od rođenja uvek savetuju stručnjaci rečenicom:

”Sve što dete može da uradi samo, pustite ga da uradi samo!”

Od prvog dana, urođeni su nam refleksi koji su našoj vrsti omogućili da preživi. Kasnije se neke  gubimo, a neki ostaju, u zavisnosti od potrebe. U najranijem periodu formiraju se veze među neuronima I ono što se ponavlja I daje rezultate ostaje trajno ubeleženo. Dakle, u prvim mesecima života razvija se takozvana senzo-motorna inteligencija, za koju su neophodna čulna iskustva I pokreti.

I kasnije centri za kretanje I govor su veoma blizu u moždanoj kori I svojom aktivnošću se međusobno stimulišu, pa se očekuje da dete tokom sedanja, puzanja, prevrtanja I prohodavanja, izgovara slogove u ritmu pokreta koje pravi I počne da govori.

Značaj dečje fizičke aktivnosti za normalan rast I razvoj je očigledan, zato ne dodajte detetu igračke, ne pridržavajte ga prevše I ne branite mu da se kreće na bilo koji način kako bi rešilo svoje probleme. Mala je cena lakših povreda koje mogu nastati, u odnosu na napredak koji dete ostvaruje.

OGRANIČITE VREME U VIRTUELNOJ REALNOSTI

Sve je više dece koja dosta vremena provode, od najranijeg uzrasta, pred televizorom ili pored kompjutera, tableta Ili najnovijeg modela mobilnog telefona. Istraživanje sprovedeno na svetskom nivou za uzrast od četiri do osamnaest godina pokazuje da deca u proseku svakog dana šest sati mirno sede, a  tridesetak minuta provedu u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti.  Na ispitanom uzorku osamnaest  odsto je imalo višak kilograma, a sedam odsto je bilo gojazno. Peporuka je da se deca podstaknu na fizičke aktivnosti radi podsticanja razvoja I očuvanja zdravlja.

POZITIVAN UTICAJ DEČJE FIZIČKE AKTIVNOSTI NA ZDRAVLJE

Redovne dečje fizičke aktivnosti utiču na pravilan razvoj mišića time se sprečava loše držanje i deformiteti kičmenog stuba i stopala. One ubrzavaju I stimulišu pravilno disanje I rad srca, što dovodi do unosa veće količine kiseonika, koja se ubrzanom cirkulacijom transportuje do svih organa da bi bolje funkcionisali.

Vežbanje, I kod bebe I kod babe, pozitivno utiče na opšti metabolizam, naročito masti i ugljenih hidrata I sprečava pojavu arterioskleroze I gojaznosti, a potstiče adaptaciju organizma na spoljne i unutrašnje stresove  i povećava imunitet. Prijatan umor nakon fizičke aktivnosti obezbeđuje detetu brz i dubok san.

U ZDRAVOM TELU, ZDRAV DUH

Zahvlaljujući boljoj cirkulaciji I dotoku kiseonika u mozak, dete ima bolju i dužu koncentraciju, brže misli, kombinuje I lakše prihvata izazove. Vežbajući  postaje istrajnije i disciplinovanije, prihvata pravila I prati naloge. Navikava se postepeno na timski rad, saradnju I komunikaciju sa osobama različitih starosti.

Sa druge strane takmičenje mu donosi  mogućnost pobede, ali i obavezu prihvatanja poraza. Kroz dečje fizičke aktivnosti novo ljudsko biće napreduje, procenjujući I sebe I druge, stiče samopouzdanje I socijalizuje se usvajajući vrednosti zdravog načina života. Sve to rezultira pozitivnim stavom ka životu uopšte i mogućim problemima, koji se ne mogu rešiti pušenjem, alkoholizmom ili narkoticima.

MOŽE LI VEŽBANJE BITI ŠTETNO?

Umerene i kontrolisane dečje fizičke aktivnosti ne mogu biti štetne. Jedino intenzivne vežbe snage nisu primerene  dečjim organizmima i stoga ih treba izbegavati. One često angažuju u potpunosti mišićnu silu, čime se prelazi iz aerobnog u anaerobno vežbanje, odsustvo kiseonika dovodi do stvaranja mlečne kiseline, a cirkulacija se remeti.

Pripoji mišića su na kostima, koje su kod dece još u razvoju. Umerena vučna sila stimulše rast i izgradnju kostiju. Preterana sila angažovanog mišića na kost, čiji razvitak nije dovršen, deluje negativno i  može dovesti do povreda i poremećaja u razvoju koštanog sistema. Nakon puberteta ove vežbe mogu se primenjivati uz nadzor stručnjaka.

RANA STIMULACIJA, A NE RANA SPECIJALIZACIJA

Rana stimulacija je podsticanje deteta od najranijeg doba da se što više kreće I razvija kako fizički, tako I mentalno kroz zabavne igre. Rana stimulacija je ključna za kasnija postignuća deteta.  Rana specijalizacija je uvođenje dece u trenažni proces, radi podizanja psiho- fizičkih sposobnosti na maksmalni nivo I postizanja vrhunskuh sportskih rezultata. Na tom šampionskom putu, do čijeg kraja stižu malobrojni, decu čeka veliki rad, ali I negativne posledice napornih treninga, poput različitih deformiteta , povreda ili hroničnog prenaprezanja.

Zato je važno poštovati detetovu ličnost i prepustiti mu izbor aktivnosti, a ograničiti ga na opcije kojima ne ugrožava svoje zdravlje. Prisiljavanje na bavljenje  određenom fizičkom aktivnošću često izazove odbojnost kod deteta. Zadatak roditelja I vaspitača je da budu dobri modeli, da I sami vežbaju I da upoznaju dete sa različitim vrstama individualnih I timskih sportova. Kroz igru, dete opštim primerenim fizičkim aktivnostima stvara bazu, koja se kasnije može nadograditi I krunisati vrhunskim intelektualnim I sportskim dostignućima.

NAVIKA JE DRUGA PRIRODA

Ovu izreku pripisuju Ciceronu, a od davnina su mudri ljudi bili svesni značaja dečjih  fizičkih aktivnosti. Dakle, navike stečene u ranom detinjstvu, ostaju za čitav život i teško se menjaju, pomozimo našoj deci da budu zdravi, snažni i uspešni ljudi.