- Britanski psiholog Toni Buzan tvrdi da je dete već u trenutku rođenja (pod uslovom da je rođeno zdravo) „genije u pupoljku“. Kada, recimo, tromesečna beba dobije parče papira, ona će se ponašati kao mali naučnik – pokušaće da ga pocepa, baci, zgužva, trese, ugura u usta. Taj rani poriv za učenjem čini da dete za samo dve godine savlada govor „daleko bolje nego što doktor nauke može da apsolvira bilo koju temu“.
- Pedeset odsto sposobnosti za učenje svake osobe razvija se tokom prve četiri godine života. Drugih trideset odsto razvija se do osmog rođendana. Ogranci moždanih ćelija koji nisu uspostavili veze nakon desete godine odumiru. Mala deca najbolje uče kroz iskustva putem svojih čula, te je zato veoma bitno podsticati ta čula.
- Najvažnije od svega je da dete uči čineći. Puzeći uči da puzi, hodajući uči da hoda, a govoreći uči da govori. Veoma je bitno da se dete ohrabruje da uči u svom okruženju, kao i da se podstiče da sprovodi niz jednostavnih aktivnosti – da se vrti, da skače preko užeta, da balansira, hoda po gredi, ljulja se i slične motoričke aktvnosti. Sve te vežbe podstiču dečija čula i tako pomažu sve brži razvoj mozga.
- Dvoje švedskih stručnjaka za vestibularnu stimulaciju (Mats i Irena Niklason) su otkrili da deca koja imaju ozbiljnih poteškoća sa učenjem treba da vežbaju sporo vtenje i kretanje, jer je većina tih problema kod dece povezana sa nedostatkom ravnoteže i poteškoćama sa refleksima. Vrtenje i druge motoričke vežbe „prespajaju“ mozak.
- Kolin Rouz, britanski preduzetnik koji je izradio programe ubrzanog učenja stranih jezika kaže, „Od svih stvari koje su proizišle iz naših istraživanja, verovatno je najvažnija sledeća: naša slika o sebi verovatno je najvažniji činilac koji određuje hoćemo li biti dobri u učenju ili nećemo biti, da budemo iskreni, i hoćemo li biti dobri u mnogo čemu drugome.“
- Dete ili bolje rečemo Moje dete najbolje uči u idealnoj atmosferi nežnosti, topline, ohrabrenja i podrške. Ako se ista atmosfera nastavi i u školi, održavaju se i isto zadovoljstvo i brzina učenja.
- Toni Stokvel, britanski pedagog i psiholog kaže, „Danas znamo da, ukoliko nešto želimo da naučimo brzo i efikasno, to moramo da vidimo, čujemo i osetimo.“
- Okruženje treba da podstiče učenje. Šareni plakati, mape uma, pokretne slike – podstiču one koji pretežno uče vizuelnim putem. Mizika podstiče one koi su auditivni tipovi učenika. Različite aktivnosti pomažu onima koji uče kinestetičkim putem da se osećaju prijatno. Mešanjem sva tri stila učenja se takođe pokreću sva tri nivoa mozga – naš misleći mozak, naš osećajni mozak i naš delajući mozak.
- Vežbe plesa pomažu dotok kiseonika u mozak, a mozak uglavnom radi na kiseonik i glukozu. Žongliranje podstiče komunikaciju između leve i desne hemisfere mozga. Neke druge vežbe opuštaju učenike mentalno i telesno. Najbitnije je da proces učenja bude prijatan i zabavan.
- Muzika smanjuje stres, teskobu, povećava energiju i poboljšava podsećanje. Muzika čini ljude pametnijim. Barokna muzika usklađuje telo i mozak. Vivaldijeva Četiri godišnja doba su jedno od najboljih dela barokne muzike kojim se postiže stanje opuštenosti , a pospešuje usresređenost na učenje.
Referenca: Revolucija u učenju, Gordon Dryden i dr. Jeannette Vos
