Polne bolesti ne samo što mogu da budu veoma bolno i neprijatno iskustvo, već mogu da uzrokuju i dugoročne komplikacije. Većina polno prenosivih bolesti je izlečiva. One hronične, uz adekvatnu terapiju, mogu se držati pod kontrolom.

Polne bolesti su veoma rasprostranjene kako u svetu, tako i u Srbiji. Najosetljivija kategorija svakako jesu mlađe, seksualno aktivne osobe i to starosne dobi od 15 do 25 godina. Uzrok velikog broja obolelih jesu nezaštićeni seksualni odnosi. Više od 30 virusa i bakterija koji uzrokuju polne bolesti prenose se putem krvi, semene tečnosti ili vaginalnog sekreta.

Međutim, vaginalni i analni seksualni odnosi nisu jedini način da bi se neko zarazio.Infekcije se mogu preneti i poljupcima, oralnim seksom, korišćenjenjm zajedničkih seksualnih pomagala.

Većina ljudi na prvu loptu ni ne zna da je zaražena nekim od polnih bolesti. Simptomi najčešće mogu da izostanu, a kada se jave, uglavnom su to upala sluzokože, osipi, plikovi.ranice u genitalnoj ili oralnoj regiji. Neretko su manifestacije ovih infekcija praćene i bolom tokom mokrenja, peckanjem ili svrabom.

Polne bolesti uzrokuju kako virusi, tako i bakterije. One infekcije koje su uzrokovane bakterijama, kao što su hlamidija, gonoreja, mogu se trajno izlečiti upotrebom medikamenata i antibiotika. Međutim, one infekcije koje su nastale zbog virusa (HPV, hepatitis, AIDS, herpes) ostaju zauvek u organizmu.

Problem nastaje kada se prvobitni simptomi zanemare, pa infekcija može da uzrokuje poprilično ozbiljne posledice. Pored toga što postoje uslovi da infekcija zahvati i druge organe, može biti i uzročnik steriliteta, upale karlice, i u najgorem slučaju karcinoma.

Najbitnije je znati da neke polno prenosive bolesti ne daju uveka jasne simptome, pa bolest može da tinja u organizma čak i deset godina. Zbog toga su redovni lekarski pregledi jedno od rešenja kako ne biste imali većih posledica po svoje zdravlje.

Retko ko, van medicinske struke bi mogao da vam pobroji sve polno prenosive bolesti. Zato smo se mi potrudili da vam makar u kratkim crtama objasnimo koje su to najčešće polne infekcije sa kojima se možete sresti.

Genitalni herpes

Genitalni herpes izaziva virus herpesa tipa 2. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 417 miliona ljudi u svetu ispod 50 godina zaraženo je ovim virusom. Ne samo sto može da se prenese tokom seksualnog odnosa, već i oralnim putem. Važno je znati da kondomi u ovom slučaju ne mogu u velikoj meri da vas zaštite od genitalnog herpesa jer se ovaj virus prenosi kontaktom kože na kožu.

Kada virus jednom uđe u organizam, ne postoji šansa da ga se ikada više oslobodite. Međutim, zaražene osobe nisu u svakom trenutku prenosnici virusa, već samo kada je virus aktivan. Zdravstvene organizacije ukazuju da čak osam od deset ljudi, koji su zaraženi ovim virusom nemaju nikakve simptome.

Najčešće se prvi simptomi javljaju 4-12 nedelja nakon infekcije. Pored toga što se genitalni herpes manifestuje plikovima u predelu genitalija, može biti praćen i bolovima tokom mokrenja, temperaturom i glavoboljom. Može se javiti i upala grla, kao i otekle žlezde. Jedini način da se ustanovi da je neko zaista inficiran genitalnim herpesom jeste lekarski pregled. Na osnovu brisa ili analize krvi moguće je utvrditi postojanje ovog virusa.

Najčešće se u lečenju koriste antivirusni lekovi i kreme kao što Aciklovir, Zovirax, Famvir. S obzirom na to da izbijanje ovog virusa može da bude veoma bolno, preporučuju se i lekovi protiv bolova. Od velike pomoći može biti i borna kiselina koja se uz pomoć gaze nanosi na obolelo mesto.

Hlamidija

Hlamidija je uzrokovana bakterijom Chlamydia trachomatis i prenosi se samo seksualnim kontaktom. Međutim, za ovu polnu bolest možemo reći da je veoma podmukla jer, ako se ne uoči na vreme, može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Problem je što spoljašnje manifestacije ove bolesti nema i to čak u 80 odsto slučajeva, pa se retko ko javi lekaru kada je bolest u početnoj fazi. Period inkubacije je jedna do tri nedelje kada se mogu javiti i prvi simptomi. Ako se hlamidija i ispolji to su uglavnom peckanje pri mokrenju, bol u donjem delu leđa, bol tokom seksualnog odnosa ili vaginalno krvarenje van ciklusa. Kod muškaraca su to upaljeni testisi, bolovi u testisima, iscedak iz penisa i svakako se treba javiti urologu.

Hlamidija se može otkriti uz pomoć analize urina ili telesne tečnosti. S obzirom na njen veoma neprimetan karakter savetuje se da se jednom godišnje uradi kontrolna analiza.

Hlamidija zaista može da uzrokuje mnogo ozbiljnije posledice. Kod žena su to najčešće upala cerviksa, urinarnog trakta, a kod muškaraca može da uzrokuje upalu semovoda.

Hlamidija poseban rizik sa sobom nosi kada su u pitanju trudnice. Naime, ova polno prenosiva infekcija može da uzrokuje vanmateričnu trudnoću, pobačaj ili prevremeni porođaj. Podaci pokazuju da čak 50 odsto novorođenčadi nasleđuje hlamidiju od inficirane majke, što je za tako mali organizam dodatni rizik. Takva deca mogu da razviju konjuktivitis ili da dobiju upalu pluća.

Treba napomenuti da kada se otkrije, hlamidija se vrlo brzo i uspešno leči antibioticima.

Kondilomi

Kondilomi su, uz genitalni herpes i hlamidiju, polna bolest koja se najčešće javlja. Poslednjih godina ova bolest je poprimila oblike epidemije. Razlog tome je što se uzročnici kondiloma  humani papiloma virusi prenose kontaktom kože i sluzokože.

Tako se kondilomi mogu naći ne samo na genitalijama, već i u ustima i oko anusa. Smatra se da postoji oko 100 oblika HPV, ali da samo 40 vrsta mogu da uzrokuju pojavu kondiloma. Kondilomi se obično u početku pojavljuju kao male roze tačkice ili plikovi, pa najčešće podsećaju na bradavice. Nekada mogu narasti i do velikih formacija i imati oblik karfiola. Simptomi kondiloma nekada mogu i da se ne jave godinama, ali se najčešće ispolje u periodu od tri meseca nakon kontakta sa zaraženom osobom.

U većini slučajeva muškraci su prenosnici HPV virusa, ali kada se jave kondilomi obično su to bradavice na korenu penisa ili oko penisa. Kod žena se kondilomi mogu javiti u cerviksu, u predelu vagine, unutrašnjosti vagine i unutar usmina.

Nekoliko tipova HPV virusa mogu izazvati veoma ozbiljne posledice. Prema podacima čak čak 70 odsto svih tumora grlića materice izazvano je određenim tipovima HPV virusa, a čak u 99 odsto svih tumora grlića materice nađena je infekcija humanim papiloma virusom.

Međutim, slika nije tako dramatična i nije uvek slučaj da će se tumor razviti ako se reaguje na vreme. Zato je neophodno da žene barem jednom godišnje urade PAPA test. S obzirom na to da kondilomi mogu da budu veoma neprijatni postoji nekoliko načina lečenja. Pored invazivnih medicinskih metoda kao što su kritoterapija, lasersko uklanjanje kondiloma, elektrokauterizacija, postoje i različiti melemi i kreme koji mogu pomoći.

Pogledajte i koja je procedura za lečenje kondiloma.

Gonoreja

Gonoreja je poznatija kao Triper ili Kapavac i jedna je od najstarijih polno prenosivih bolesti koja je poznata čoveku. Ovu infekciju izaziva bakterija Neisseria gonorhoea i prenosi se jedino spermom ili vaginalnim sekretom tokom nezaštićenog seksualnog odnosa. Simptomi gonoreje se javljaju već deset dana nakon kontakta sa zaraženom osobom.

Ipak, kod žena simptomi najčešće mogu da izostanu, pa tako intenzivne simptome imaju muškarci. Tako muškarci koji su zaraženi gonorejom imaju simptome kao što su bol pri mokrenju, bolne erekcije, sekret, ali i povišena temperatura i otečeno grlo. Problem postaje ozbiljniji ukoliko se ne leči, pa se može javiti i krv u mokraći. S druge strane kod žena simptomi su slabo izraženi, pa se može javiti vaginalni sekret žute boje, osećaj peckanja tokom mokrenja ili vaginalno krvarenje.

Postoji nekoliko načina da se dijagnostifikuje gonoreja kao što su uzimanje kulture i bojenje po gramu. Međutim, smatra se da je najprecizniji ELISA test. Lečenje ove polne bolesti je veoma jednostavno i zahteva redovno uzimanje antibiotika po preporuci lekara. Ukoliko se terapija prekine može doći i do steriliteta.

Važno je imati na umu da pored toga što je lako osloboditi se gonoreje, mora se da voditi računa da ne dođe do ponovne zaraze jer vremenom bakterije postaju otporne na antibiotike.

Zato je upotreba kondoma tokom seksualnog odnosa, čak i kada je u pitanju oralni i analni seks, najbolji način da se zaštitite.

Sifilis

Sifilis je polna bolest koju izaziva bakterija spiroheta. Nekada je ova bolest bila veoma rasprostranjena da bi se njeno širenje suzbilo sve do ‘80-tih godina kada se pojavio HIV. Prema nekim procenama danas u svetu ima oko 12 miliona ljudi i to uglavnom u nerazvijenim zemljama.

Zahvaljujući savremenim metodama sifilis je moguće otkriti već u primarnoj fazi i na vreme, pa je moguće i brzo izlečenje. Ipak, ako se čeka duže na terapiju može uzrokovati i smrt.

Ova infekcija ne samo što može da zahvati različite organe i tkiva, već i kožu, krvni sistem, kao i koštani i srednji nervni sistem.

Sifilis ima nekoliko stadijuma, a prvi se javlja nakon inkubacije u periodu od 2-12 nedelja. I kod muškaraca, kao i kod žena obično su to bezbolne ranice na usnama ili na genitalijama. Ove ranice najčešće nestaju u periodu od mesec dana i ne ostavljaju ožiljke. Zato, sekundarni stadijum može biti znatno bolniji.

Ovaj stadijum nastupa u periodu od 9-10 nedelja nakon infekcije. Simptomi koji se tada javljaju slični su gripu, pa je infekcija praćena temperaturom,  bolovima u grlu, glavoboljom i curenjem iz nosa. Ono što je karakteristično za tu fazu sifilisa jeste osip koji se javlja po telu. S obzirom na to da ovi simptomi nestaju, a bakterija ostaje u organizmu, važno je na vreme javiti se lekaru. U ređim slučajevima, tokom ove druge faze mogući su i drugi simptomi kao što su alopecija, odnosno gubitak kose, upala krajnika, promene na noktima, kao i meningitis i upala pluća.

U kasnijim fazama sifilis može imati nekoliko oblika i može uzrokovati kardiovaskularne probleme, mentalni poremećaj, slepilo i na kraju smrt.

Epidemija sifilisa je suzbijena od 1943. godine kada je za lečenje ove bolesti počeo da se   koristi penicilin. Primena antibiotika je i dalje aktuelna, a za one osobe koje su alergične na penicilin preporučuje se doksiciklin.

Stidne vaši

 Stidne vaši jesu seksualno prenosiva bolest, ali ih ne uzrokuju ni bakterije, ni virusi, već insekt. Prenose se seksualnim kontaktom, a u nekim slučajevima i preko posteljine, peškira i odeće.

Ovaj insekt moze da živi svega jedan dan, a larvama treba oko 30 dana da se izlegu. Ovaj insekt se hrani tako što sisa krv sa tela, pa se kao reakcija na te ujede javlja osip i svrab. Bitno je naglasiti da za pojavu stidnih vaši nije potrebna seksualna penetracija, niti kontakt kože na kožu.

Dovoljan je samo dodir genitalija jer ovi insekti naseljuju mesta gde se nalaze dlake. Zato se pored genitalne oblasti stidne vaši mogu naći i ispod mišica. Mora se naglasiti da kondomi ne mogu zastiti od prenošenja stidnih vaši, te da je jedina preventiva lična higijena i provetravanje prostorija.

Stidne vaši nije opasna polna bolest, ali jeste neugodna jer izaziva svrab. Ako se ne leči na vremeovi insekti mogu da postanu veoma uporni. Ipak, lako se mogu uočiti jer se nalaze na stidnim dlakama i sivo-bele su boje. Ako su u pitanju larve, obično su to žuta ili bela jajasca koja nastanjuju ivice stidnih dlaka.

Stidne vaši se leče u kućnim uslovima, a kao terapija primenjuju se različiti losioni, gelovi ili šamponi. Nakon što se ustanovi prisustvo stidnih vaši važno je detaljno oprati posteljinu i iskuvati veš.

Hepatitis B i C

U venerične bolesti spadaju i hepatitis B i hepatitis C koji izazivaju upalu jetre. Oba ova virusa nađena su kod zaraženih osoba i u pljuvački, krvi i u telesnim tečnostima. Problem je što se retko manifestuju, pa se jedino mogu otkriti analizom krvi.

Lako se ove dva virusa mogu preneti polnim odnosom, statistike pokazuju da se najčešće prenose putem krvi, pa su tako u opasnosti osobe koji koriste istu iglu. S obzirom na to da jasnih simptoma nema, ljudi godinama žive, a da ne znaju da su zaraženi. Međutim, ako se ne leče na vreme mogu dovesti do ciroze jetre ili karcinoma.

AIDS

AIDS ili sindrom stečene imunodeficijencije jeste bolest, odnosno poslednji stadujum infekcije organizma HIV virusom. Prenosi se polnim odnosom, a nešto ređe preko krvi. Kod HIV pozitivnih osoba moguće je da se simptomi neće javiti čak i u prvih nekoliko godina.

Ponekad može proći 10 godina dok se ne javi bolest. Jedini način da neko sazna da li u sebi nosi virus jeste da se podvrgne testu. S obzirom na to da ovaj virus napada imuni sistem, u prvim fazama može imati simptome slične gripu ili se mogu javiti otečeni limfni čvorovi. U poslednjim fazama se mogu javiti Kapošijev sarkom ili neki drugi oblik tumora. Zvaničnog leka za ovu bolest nema.

Najbolja i jedina prevencija jesu zaštićeni seksualni odnosi.

Naravno, ovaj članak nije zamena za urologa ili ginekologa. Za više informacija preporučujemo vam da se obratite stručnjacima iz Atlas klinike u Beogradu. Više informacija možete pogledati na stranici dečja urologija i genitalna hirurgija, ili na broj telefona je +381 11 785 88 88, Osmana Đikića 3, Beograd.