Klovn, slika: https://pixabay.com

Sve o klovnovima na jednom mestu

Ja ću uvek biti i ostati samo jedan običan klovn. To me postavlja na daleko viši nivo od bilo kog političara.“ – Čarli Čaplin

Usudi se da staviš masku klovna!“- Frenk Sinatra

Klovnovi su me oduvek prepadali. Deca se u principu uvek plaše klovnova.“ – Stiven King

Mala istorija klovnova

Reč klovn je verovatno nemačkog porekla i po svom obliku srodna je frizijskoj reči klönne – nespretan čovek i staroj engleskoj reči clyne – metalna grudva.  Jedna od najranijih upotreba reči javlja se u jednoj od Šekspirovih predstava i ima značenje „nespretnog, šašavog smotanka„, a u korenu ove reči je i stara danska reč klunni koja nosi isto značenje.

U svakom slučaju, u upotrebi je od polovine 16. veka u današnjem značenju i ima bezbroj varijanti u svim jezicima sveta. Oxford dictionary u najkraćem definiše klovna kao „zabavljača u cirkusu, koji je našminkan i obučen u tradicionalni kostim“ (vrećaste pantalone, široku  košulju, velike cipele). Pridevi koji se daju osobi koja izigrava klovna (u cirkusu ili van njega) su: bezazlen, razdragan, ekstrovertan, luckat i nespretan.

Klovn je tema o kojoj bi se mogao napisati serijal knjiga. Što se mene tiče, uvek ću pamtiti jednog nestvarnog klovna iz horor romana Stivena Kinga „It“ u kom je zlikovac koji tera strah u kosti maskiran u klovna. U Engleskoj su se ozbiljno bavili klovnovima, postoji nekoliko dobrih knjiga o toj temi: „Clowns„, Douglas Newton, „Bring on the Clowns“ , Beryl Hugill; „Clowning Through“ Frank Foster i „Clowns & Pantomimes„, M. Willson Disher.

Crtež klovna, slika: pixabay.com
Crtež klovna

Znate li – odakle nam dolazi klovn?

Kroz istoriju sveta uvek su postojali muškarci (i žene) koji su umeli da nasmeju ljude oko sebe. Međutim, kako istorija beleži važne činjenice za društva i nacije – od antičkih vremena istorija je puna velikih događaja, odigranih bitaka, važnih odluka… Događaji i životi običnog čoveka izgubili su se, među njima i životi klovnova. Njih se retko ko sećao. Ipak, postoje i neki istorijski zapisi o prvim klovnovima – nazovimo ih tako iako ova reč dolazi u upotrebu tek u 16. veku.

U drevnom Egiptu pre 5000 godina kraljevi velikih dinastija u svojim odajama držali su malene pigmeje iz Afrike iz plemena Dangas; zabavljali su faraone i kraljevsku decu. Bili su obučeni u leopardovu kožu i nosili čudne maske, plesali i oponašali egipatske bogove, kao što je Bes – patuljasti Bog plesa i ratnih pohoda.

Drevna Kina imala je klovnove na carskom dvoru, istorijski podaci spominju zabavljače na dvoru cara iz dinastije Zu (Zhou) (1046.-256 p.n.e)

Stara Grčka pamti klovnove sa kratkim tunikama („chiton„) koji su na crtežima bili groteskno predstavljani sa pletenim čarapama i uveličanim veštačkim pletenim simbolom falusa pričvršćenim oko bedara.

Rimski klovnovi za razliku od većine drugih nisu nosili maske. U starom Rimu bilo je i „specijalizovanih“ klovnova: zabavljači, pantomimičari koji su licima i telom pravili smešne grimase zvali su se Sannio. Postojao je i Stupidus (lat. „ponašanje budale“odatle nam reč stupudity, glupost) koji je obično imao obrijanu glavu ili nosio visoki šiljati šešir i šarenu odeću (prethodnik Arlekina).

Umeo je da oponaša i neki put „stvarno glumatao„. Bio je poznat po začkoljicama koje je smišljao, zagonetkama, a na pozorišnim daskama sa svojim kolegama borio se u burlesknim tučama u tipičnoj „slapstick“ varijanti. Kasnije, u 16. veku u Italiji, iz ovih smicalica nastao je umetnički žanr Commedia dell’arte. U pravom „klovnovskom stilu“ pretvarao je skandale koji bi se dogodili tokom dana u skeč – ništa nije bilo sveto da nije moglo da bude centar ismevanja i humora.

Bilo je i klovnova nižeg ranga – Scurra (odakle dolazi reč scurrilous, pogrdno, uvredljivo) fizički neugledan, ružan i zdepast, za razliku od prethodnih „uglednih“ kolega. U Rimu su radili i oni sa mentalnim smetnjama Moriones, Stulti i Fatui. Uobičajeno je bilo da velike, ugledne kuće i dvorovi u posebnim odajama goste ove čudne ljude, nazivali su ih budalama, ali bili su ljubazni prema njima. Ljudi su neke od njih smatrali posebno nadarenim od bogova pa ih smatrali amajlijama.

Tokom Festivala „Saturnalije“ kojim se slavio najkraći dan u godini i preporod života, najniži od slugu bio bi postavljan za domaćina koji je par tih dana festivala „vladao“ kućom. Običaj se nastavio u srednjem veku u Engleskoj pod nazivom „Lord of Misrule“ („Gospodar gluposti„).

Dvorske lude, jedna od varijanti klovna

Kako se moderno vreme približavalo i hroničari vremena bivaju detaljniji: u tekstovima i pričama sve je više stvarnih ljudi, sa imenima, ljudi koji su zaista radili kao klovnovi i zabavljači.

Konkretno, bili su to dvorske lude. Sve do 14. veka dvorske lude su zabavljale kraljevske članove porodica. Neki su bili poštovani od svojih gospodara, Vilijam Samers (William Summers), zabavljač kralja Henrija VIII imao je njegovo veliko poverenje, slika ovog čovečuljka visi u palati Hampton Court. Džon Skogan (John Scogan) luda kralja Edvarda IV je bio školovan na Oxfordu.

Dvorska luda, slika: pixabay.com
Dvorska luda

U vreme kada štampani materijal nije bio dostupan (većina ljudi ionako nije bila pismena) dvorske lude su bile slobodne da govore, takvu slobodu izražavanja mišljenja niko nije imao. Poslednji privatni klovn iliti zabavljač u Engleskoj bio je Diki Pirs (Dickie Pierce) pripadao je erlu od Safoka. Kada je Pirs umro 1728. godine sa 63 godine, na njegovom grobu epitaf je napisao niko drugi do Džonatan Svift (Jonathan Swift). Na kontinentu su se dvorske lude zadržale duže, Italija je imala dosta „budala“ u dvorcima, Nemačka imala svoje „vesele savetnike“. Na Istoku je postojala tradicija zabavljača od 8. veka. U istorijskim podacima zapisano je ime zabavljača velikog Kalifa Haruna al-Rašida, graditelja Tadž Mahala pod imenom Bahalul.

Moderna vremena

Današnji klovnovi nastali su od zabavljača iz javnih prostora, uličnih zabavljača, glumaca, pantomimičara i maskarada u kojima su bili glavni zabavljači. U 17. veku u Englesku je stigao uticaj italijanske Commedia dell’arte al improviso (komedija kroz improvizaciju). U najranijim oblicima ove zabave, glumci su improvizovali na jednostavnu temu. Jedan od likova bio je Piero ili Tužni klovn (skroman lik obučen u vrećastu odeću sa velikim dugmetima, belim licem i crvenim nosem) i drugi, Harlekin (vedre naravi, okretan i lukav sluga, koji često sprečava planove svoga gospodara i zbog devojke u sukobu sa Pieroom). Jedan engleski glumac, Džozef Grimaldi (Joseph Grimaldi) je prvi odigrao ulogu klovna 1790. u žanru „Harlequinade“ (komični britanski pozorišni žanr). On je prvi nosio šminku umesto maske, a tu praksu su brzo kopirali njegovi savremenici.

Danas se njegovo ime poštuje, a on se spominje kao rodonačelnik modernog klovna. Kostimi su se sastojali od crne maske (koju bi glumac ponekad podizao i otkrio lice) koja je imala malene rupice za oči i iskrivljene, naglašene obrve. Odelo, zna se: džakaste pantalone sa tregerima sa šljaštećim dugmićima (obično plavim, zelenim i crvenim) i pocepana košulja i štap (njega je uglavnom nosio Arlekin / Harlequin).

Krajem 18. veka pokretanjem velike zabavljačke industrije zvane cirkus, klovnovi su došli na svoje mesto pod velikim svodom, pred ogromnom publikom. Reklama za cirkus na tim prvim posterima glasila je:

„Dođite i pogledajte klovna – onog ko će vam sve objasniti na pravi način!“

Tada su klovnovi dobili još jedan odevni predmet – cipele par brojeva veće koje su ponekad imale trubice na vrhovima.

Poznati svetski klovnovi

Verovatno jedan od najpriznatijih i najpoznatijih pantomimičara bio je Francuz Marsel Marso (Marcel Marceau), a njegova  interpretacija klovna bila je obožavana, zvao se“Bip„. U 20. veku poznati klovnovi bili su švajcarski klovn Grok, veliki ruski klovnovi Popov i Dimitri, Nikolaj Polijakov (Nicolai Poliakov), italijanski klovn Čarli Kairoli (Charlie Cairoli) koji je više od 30 godina glumatao u cirkusu „Blackpool Tower Circus“ u Velikoj Britaniji, škotski klovn Dudls (Doodls) i francuska braća Fratelini. Tokom velike depresije 1930-ih, nezaposlenost i beskućnici obeležili su svakodnevicu velikih gradova sveta.

Kao odgovor na bedu i jad pojavili su se u Evropi karakteri klovnova skitnica, među njima majstor nad majstorima – Čarli Čaplin (Charlie Chaplin), nenadmašni. Putovao je iz Engleske u Ameriku na prelazu vekova i iskoristio prednost novog medija: otkriće filma 1890-ih. Zabavljači svoje veštine naučene u cirkusu i muzičkim dvoranama prilagođavaju filmskom platnu i scenarijima: Stanlio i Olio (Laurel and Hardy), Baster Kiton (Buster Keaton), i Čaplin.

Muzej klovnova

Sve koje zanima tema, preporučujemo da posete Muzej klovnova (Clowns Gallery-Museum) koji se nalazi u Somersetu i Dalstonu. U Dalstonu postoji „Klub klovnova“ koji se sastaje jednom godišnje za Božićne praznike. Veoma interesantna stvar: muzej svoje izložbeno mesto ima u prostorijama crkve, Holy Trinity Church! Muzej se sastoji od ulaznog hodnika, male prostorije i podrumske sobe. Otvoren je jednog petka u mesecu, a zbirka sadrži kostime i rekvizite poznatih klovnova, nagrade, plakete, slike, lutke i ostale drangulije koje su koristili poznati klovnovi.

Klovnovi u Srbiju i Beogradu danas

Danas su klovnove uglavnom zamenili animatori i mađioničari. Ako posetite sajt koji okuplja dečije igraonice i rođendaonice https://decijeigraonice.net na jednom mestu, imate mogućnost pretrage igraonica i po mogućnosti angažovanja mađioničara i animatora, što jeste svakako zanimljiva funkcionalnost za novi i nezaboravan doživljaj za decu.

Leave a Reply

Required fields are marked*