Monopol

Najpopularnije društvene igre za razvoj razmišljanja deteta

Društvene igre razvijaju društvenost kod dece i odraslih, poboljšavaju memoriju, podstiču matematički način razmišljanja. Analitičke intelektualne sposobnosti prisutne su kod osobe koja uvek voli da otkriva i uči, zato svi mi koji volimo društvene igre najčešče volimo i rebuse, zagonetke, pitalice i uživamo da ih rešavamo i tako izoštravamo svoj duh i misli.

Pored ostalog, danas su društvene igre odlične jer nas odvajaju od ekrana za koje smo satima vezani.

Ovim tekstom želimo da vas pokrenemo da kad birate igračke za decu, izaberete upravo one od kojih će vaša deca imati najveće koristi!

Setimo se nekoliko starih dobrih društvenih igrica koje smo obožavali da igramo.

„Čoveče ne ljuti se“

Nema deteta koje ovu zanimljivu igru nije igralo sa uživanjem!

Kako se igra ?

Veoma je jednostavna za igranje: igraju do četiri igrača od kojih svaki ima četiri figurice (moj komplet je imao zeku, vevericu, lane i kucu). Figurice su crvene, plave, žute ili zelene i postavljaju se na odgovarajuća 4-ugaona startna polja.

Igrači jedan za drugim bacaju kocku, dok jedan od igrača ne dobije šesticu.  Taj igrač počinje igru. Svaki igrač ima zadatak da svoje četiri figure što pre dovede u kućice svoje boje. Svaki igrač sme bacati kocku samo jednom i da pomakne bilo koju od svojih figura za toliko polja.

Ne ljuti se čoveče
Ne ljuti se čoveče

Ako igrač svojom figurom dođe na polje koje je već zauzeto figurom drugoga igrača, „poješće ga”, a taj drugi igrač onda mora započeti dugi put oko cele table ponovo govoreći „Čoveče, ne ljuti se„.

Ako je to polje zauzeto vlastitom figurom, igrač taj potez ne može odigrati, nego mora pomeriti jednu od svojih drugih figura. Dozvoljeno je preskakanje vlastitih figura kao i figura drugih igrača.

„Dame”

U svom prvobitnom obliku igra je nastala u Francuskoj u 12. veku. Slična je šahu, misaona je i zanimljiva, pa se nisam iznenadila kad sam pročitala podatak da su osamdesetih godina 20. veka u Holandiji i Francuskoj neke škole uvrstile ovu igru u svoje nastavne planove.

Kako se igraju Dame?

Dame se igraju obično na šahovskoj tabli, mada može da se nabavi i veća tabla za više figura. Igraju dva igrača od kojih svaki ima 12 belih, odnosno crnih pločica. Svki igrač postavlja pločice na crna polja, s tim da dva srednja reda ostaju prazna prilikom početka igre. Cilj igre je oduzeti protivniku sve pločice ili ih blokirati totalno.

Figure se kreću dijagonalno po crnim poljima unapred za po jedno polje. Igrač može svojom pločicom zarobiti protivničku ako je preskoči i doskoči na prazno polje neposredno iza figure koju zarobljava. Zarobljena pločica uklanje se sa table. Igrač može u jednom potezu zarobiti i više protivničkih pločica ako se iza svake od pločica koje preskače nalazi prazno polje.

Dame
Dame

Igrač koji svoju pločicu uspe da dovede do poslednjeg reda na tabli stavlja na ovu pločicu još jednu pa ova figura postaje dama. Ona se može kretati unapred i unazad takođe samo po crnim poljima, i to samo za po jedno polje.

Dama u jednom potezu ne može zarobiti više od jedne protivničke pločice. Oba igrača u isto vreme mogu imati na tabli i po nekoliko dama. Ukoliko joj na putu stoji sopstvena figura ili dve protivničke figure jedna do druge, skok nije moguć. Ova igra ima više verzija, ovo su pravila tzv. male dame, a postoji i poljska dama i veća verzija međunarodne dame. Dame spadaju u edukativne igračke za razvoj kreativnosti i obično se praktikuju za decu od pet i više godina.

 

 „Monopol“

Istorija je puna iznenađujućih priča o tome kakve su sve ideje ljudi imali kroz vreme. Takva jedna priča je i ona o nastanku društvene igre koja je, slobodno možemo reći, postala jedna od najpopularnijih u 20. veku – Monopol. Svaka nova generacija igrača Monopola uči kako da postane (bezopasno) nemilosrdna, pohlepna i promućurna u svetu bankarstva i nekretnina.

Većina igrača ove igre ne zna da je ova igra nastala iz strasti za socijalnom i ekonomskom pravdom. 1904. godine, mlada žena po imenu Elizabeth Magie u saradnji s prijateljima napravila je igru pod imenom „Landlord’s game„. Po njenim rečima cilj igre bila je „praktična demonstracija tadašnjeg sistema otimanja zemljišta i pratećih posledica takve nepravedne uzurpacije.“

Autorka je u stvari igrom htela da objasni ekonomska načela knjige (tada revolucionarne) „Progres i siromaštvo“ (Progress and Poverty) ekonomiste i filozofa Henrija Džejmsa. Igra ima za cilj da dokaže kako bogataši prisvajaju zemlju i osiromašuju obične ljude, vlasnike nekretnina. Godine 1935. Elizabeth  je svoj patent prodala firmi „Parker Brothers“ za $ 500, a oni su je unapredili u igru koju danas sa strašću igramo. Nakon uspeha s Monopolom, firma je krenula dalje u proizvodnju „Rizika“, „Clueda“ i mnogih drugih.

Monopol
Monopol

Kako se igra monopol?

Igrači Monopola počinju igru kao međusobno jednaki. Sreća i malo strategije su potrebni da na kraju jedan igrač prevlada sve ostale. A sreća tog igrača je na kraju izražena u „novcu i nekretninama“ – papirićima, plastičnim kućicama i hotelima.

Na početku igračima se podeli određeni novčani iznos kako bi mogli njime raspolagati tokom igre. Bacaju se kockice i igrači se pomeraju za dobijeni broj. Označena polja na tabli su imanja / nekretnine (gde spadaju i javne ustanove železnice, vodovod, pošta) a svaki igrač na početku dobije nekoliko kućica i hotela i novčanice u raznim iznosima.

Tu su i kartice „šansa“ i „iznenađenje“. Kartica igraču može doneti korist (dobitak novčane nagrade, besplatan izlazak iz zatvora i sl.) ili trošak (plaćanje poreza, kazne). Dve stavke na tabli označavaju plaćanje poreza (na luksuz i baštinu). Na uglovima table nalaze se četiri stajališta: start (odakle igrači kreću s igrom), zatvor (gde igrači odlaze kad stanu na polje „idi u zatvor“), besplatno parkiralište (oslobođeno plaćanja drugom igraču ili banci) i polje „idi u zatvor“.

Igrač tokom igre može:

  • da kupi ili ne imanje / nekretninu. Ako ga kupi, plaća za njega onoliko koliko piše na polju na koje je stao.
  • kad stane na polje „plaćanje poreza“ – plaća navedeni iznos u blagajnu
  • ako stane na polje „šansa“ ili „iznenađenje“ – vuče karticu i čini ono šta piše na kartici
  • ako stane na parkiralište (opciono) – uzima novac sa sredine ploče

Svaki igrač ponavlja isto, i tako redom. Dva ili tri polja na tabli obojena su istom bojom. Ako jedan igrač poseduje sve posede sa istom bojom, oni postaju vredniji i na tim posedima može graditi kuće, a kasnije i hotele. Ako ne, može se menjati s drugim igračima ako oni to žele, stvar je trgovanja i taktike – jedan igrač može se osloboditi plaćanja poreza ustupanjem kartice ili zamenom iste.

Igra se završava kada ostane samo jedan igrač tj. kada ostali igrači ostanu bez novca i poseda. Igru je često dobro vremenski ograničiti. Ili, ako se igrači dogovore, igra se može završiti nakon određenog vremena (sat, dva sata itd.), i pobednik je onaj koji ima najveću vrednost u tom trenutku (novac+posedi). Treba se pripremiti – igra Monopola često ume da potraje po nekoliko sati (čak i dana) jer u jednom trenutku neki igrači gube, a drugi dobijaju, a u drugom trenutku bude obrnuto.

 „Igra Mulinelo”

Početkom XX veka ovu igru je izmislio Italijan Jacopo Gelli i ona je veoma brzo postala jako popularna u svetu. Kod nas, u Srbiji postoji jedna slična igra sa skoro istim pravilima – „mice“ koja se igra sa zrnima pasulja ili kukuruza.

Kako se igra?

Mulinelo (ili mice) igraju dva igrača od kojih svaki ima po pet pločica različite boje. Naizmenično stavljaju svoje pločice na bilo koju tačku u kojoj se linije seku ili dodiruju. Kada oba igrača rasporede figure, počinju da ih pomeraju. Igrač, kada je na potezu, pomera svoju pločicu u bilo kom smeru vodoravno, dijagonalno, uspravno, levo, desno, napred i nazad. Samo do susedne tačke. Pobeđuje igrač koji prvi postavi svojih pet pličica jednu do druge u niz – bez praznih tačaka između njih. Pločice se moraju naći na tačkama koje leže na istoj liniji, vodoravnoj, uspravnoj ili dijagonalnoj.

„Domino“

Nije tačno poznato kada su domine došle u Evropu, ali se zna da potiču iz Egipta ili iz Kine i da su u Italiju donesene negde u 18. veku. Igraju se sa pravougaonim pločicama od drveta, plastike, kosti ili kamena, a svaka pločica ima lice i naličje. Lice je podeljeno središnjom linijom i svaki je kraj označen određenim brojem tačaka koje se zovu „oka“.

Domine
Domine

Kako se igraju Domine?

Igra se obično s kompletom od 6×6 pločica, mada se austrijski domino igra sa 45 pločica, holandski sa 55 pločica. Svaki igrač dobija obično po 7 pločica i na gomilu se stavljaju preostale. Igrači se dogovore na koju će stranu slagati pločice. Prvu pločicu postavlja igrač koji ima najveći dublet, licem prema gore.

Vrednost sledeće pločice mora odgovarati onoj već postavljenoj, isti broj uz isti broj. Na primer, ako je prva odigrana pločica bila 6: 5 naredna mora na jednom kraju imati 6 ili 5 i postavi se uz prethodnu tako da se isti brojevi dodiruju.

Dubleti se kod većine igara postavljaju popreko na red pločica. Igrač, kada dođe na red, a nema odgovarajuću pločicu, mora da vuče iz gomile pločica sve dok ne izvuče onu koja mu treba. Ako nema odgovarajuće pločice ni u gomili, on pauzira, čeka svoj red i čeka potez suigrača. Kod bodovanja, na kraju svake partije se svakom igraču zbroji broj tačkica koje su mu ostale u ruci.

Pre igre dogovore se do koliko će se igrati (npr. do 100 ili 150 bodova) i kada jedan igrač postigne taj broj igra se završava. Pobednik je igrač sa najmanjim brojem bodova tj. igrač koji se prvi oslobodi svojih pločica. Taj igrač postaje „Domino“ ili „gospodar“.

Riziko
Riziko

„Riziko“

Riziko je društvena igra na tabli čiji je cilj: prvi ispuniti zadatak sa kartice koju ste dobili. Svaki zadatak je tajna do kraja igre.

Kako se igra Riziko?

Može biti najmanje dva igrača, a najviše šest. Svaki od igrača ima svoju boju: plavu, crnu, ljubičastu, žutu, zelenu ili crvenu. Tabla za Riziko je stilizovana karta sveta u čijem je središtu Evropa. Šest kontinenata (Australija, Azija, Afrika, dve Amerike i Evropa) su podeljeni na manja područja sa svojim imenima.

Za igru je potreban komplet koji se sastoji od: figura za igru -vojnika: vojnik=1 bataljon, konjanik=5 bataljona i top=10 bataljona, podloge tj. iscrtane mape / table, 2 špila kartica i 5 kocki. Na jednom špilu su zadaci koje se moraju izvršiti, dok su na drugom špilu karata ucrtane granice područja s njihovim imenom.

Igra počinje tako što se ravnomerno podele karte s područjima (državama ili regijama) i jednak broj vojske. Svaki igrač iz špila izvuče jednu karticu zadatka na kojoj može da piše i drugi zadatak tipa: „osvojite Severnu Ameriku ili uništite crvenu vojsku“. Napad i odbrana se izvode bacanjem kocki. Nakon svakog napada napadač ima pravo pregrupisati vojsku  iz jednog u drugo, susedno područje, nakon čega vuče karticu iz špila područja i vojske. Na redu je sledeći igrač.

Karte koje se skupljaju nakon svakog grupisanja služe za obnovu vojnih snaga. Ako igrač skupi 3 iste karte, idući put kad dođe na red za napad dobije onoliko vojske koliko je nacrtano simbolom na tim trima karticama. Igrač koji zauzme čitav kontinent i zadrži ga do idućeg bacanja dobija vojske u vrednosti koja je označena na tabli za pojedini kontinent. Te su vrednosti izražene proporcionalno težini zauzimanja, odnosno zadržavanja kontinenta.

Ako vaše dete još uvek nije spremno za društvene igre, probajte sa igračkama za odrastanje!

Leave a Reply

Required fields are marked*